Области рада

Решењем о именовању, јавни извршитељ др Жарко Димитријевић је именован за подручја Вишег и Привредног суда у Нишу. У складу са Законом о седиштима и подручјима судова и јавних тужилаштава („Службени гласник РС“, број 101/2013), та подручја обухватају:

за виши суд у Нишу:

подручја основног суда у Алексинцу и основног суда у Нишу: Алексинац, Гаџин Хан, Дољевац, Ниш, Ражањ, Сокобања, Сврљиг

mapa

за привредни суд у Нишу:

Алексинац, Бабушница, Бела Паланка, Блаце, Гаџин Хан, Димитровград, Дољевац, Куршумлија, Мерошина, Ниш, Пирот, Прокупље, Ражањ, Сврљиг, Житорађа

mapa2

 

Јавни Извршитељ др Жарко Димитријевић је један од извршитеља који су први положили заклетве, тако да је канцеларија кренула са радом 1. јуна 2012. године.

С обзиром да су сви јавни извршитељи прошли идентичну обуку и послују у складу са утврђеном тарифом, позиционирање на тржишту искључиво зависи од услужности, посвећености клијентима и брзини деловања. Стога је наша канцеларија од самог почетка добро опремљена кадровима који се стално усавршавају.

Почетак рада јавних извршитеља означава почетак решавања проблема неефикасног система наплате потраживања. Задатак јавних извршитеља јесте да заштите интерес повериоца и да у што је могуће краћем року наплате истакнуто потраживање. Уједно, јавни извршитељи штите и извршног дужника и воде рачуна о економичности поступка и о сразмерности између висине обавезе и средства и предмета извршења.

Овакво стање се даље одражавало на привредну културу и опште економско стање у земљи. Није ретка појава да су се поједини дужници свесно задуживали преко мере, знајући да ће повериоци вођени мишљу о дугогодишњим поступцима принудне наплате радије опростити дуг, него финансирати целокупну процедуру са врло неизвесним исходом. Тренд уобичајености неплаћања својих обавеза, негативно се одражавао и на прилив страних инвестиција, стопу незапослености, пад стандарда, ерозију привредно-економских односа, и др.

Дугогодишњи поступци извршења који су се водили у прошлости изазивали су повећање дуговања (услед приписиване затезне камате), отежану наплату, што је даље доводило чак и до престанка пословања поверилаца услед недостатка ликвидних средстава (ако се као повериоци јављају правна лица), односно до сиромашнијег живота грађана (ако се као повериоци јављају физичка лица).

Имајући изнето у виду, закључујемо да је улога јавних извршитеља много шира од улоге наплате потраживања извршног повериоца. Поверавањем јавних овлашћења, држава је извршитељима пренела део одговорности за привредни развој и напредак. Зато је рад јавних извршитеља строго контролисан, и то путем: судске, управне и интерне контроле. Судско контролу врше судови, путем контроле одлука извршитеља након уложеног приговора. Управну контролу врши Министарство правде, а интерну Комора извршитеља.

Међутим, контрола је само један од видова провере рада извршитеља и нема за основни циљ репресију, већ едукацију и повећање квалитета пружања услуга. Јавни извршитељи су лица високих моралних особина који се строго држе етичког кодекса сачињеног у духу гаранција непристрасности и објективности у раду.